Radmila Stankovic
Radmila Stankovic
Ljubav je ta...
Cak i u slucaju kada ne postoji nikakva zelja da se voli i kad takoreci sa svih strana postoje stvarni razlozi da se zatvori srce za ljude, cak i onda treba voleti. Cemu nauka o posvecivanju? Cemu sluzi sva ta bozanska filozofija? Necu se valjda zbog nekoliko neuspeha lisiti tog blagoslova “Ljubavi”. *
Ljubav je ta koja daje najvece mogucnosti za uspeh, ona nas nacini sposobnijim, svestnijim, prodornijim. Ljubav je ta koja priprema uslove za najuravnotezenije, najkonstruktivnije izrazavanje. Da li se iko bavi ljubavlju? Seksualnom da. Svi su zainteresovani, ali onu bestelesnu, duhovnu zaboravljamo. Nemamo vremena.
Neko ce reci:” Ma, ti ne zivis u ovom svetu”. Tako to biva. Nemamo vremena ili vremena su teska. A izbor je uvek na nama. Koliko samo malo stvari moze da se uradi da bi ucinili da zivot bude dostojan zivljenja. Da li da budem u kavezu sopstvenih sputavanja ili da izadjem iz tog kaveza? Niko ne drzi kljuc. Kljuc je kod mene i u meni. Mogu sama da biram i odlucujem. Kako poci rasirenih ruku u susret ljubavi, prijateljstvu, ako te ruke nemaju isto toliko da pruze.
Malo je ljudi koji posumnjaju u veliku stetu proizvedenu manijom da se uvek drzimo po strani. Mnoge ljubavi i prijateljstva su prekinuti upravo zbog toga sto stojimo po strani i trazimo mane kod drugih. Treba ziveti sa ljubavlju. Iz ljubavi nastaju najlepsa umetnicka dela , zbog ljubavi se radja ono najcistije u nama, ono tvoracko. Vecita enigma koja nema definiciju, ali ima toliku moc da sve vreme definise nase zivote.
Uvek nadjem opravdanje. Vremena su teska, tempo zivota i sve sto nosi dan . Vremena su uvek bila teska, svako vreme nosi svoju sagu. To nije razlog, to nije opravdanje. Uostalom i vreme, sati, minuti i dani budu lepsi kada dozvolim da kroz mene struji ljubav. Bogatstvo duha. Mudar covek se trudi da uvek vidi obe strane u isto vreme. I smatra da nisu bitne te strane koliko njihova sustina, a sustina je ljubav.
1 komentara:
Mali Perica je zaplakao: on je samo pustio ciglu na žabu sa kojom se igra, iz šale, a ona je odistinski uginula(!) i sad je nema više. Dok, recimo, mali Djokica nije takav: on je tačno znao šta će da se dogodi i sa zadovoljstvom dnevno ume da potamani desetak žaba.
Ono što je fenomenalno: kad Djokica postane Djoka, on će nekome biti divno biće, zvezda vodilja koja tačno zna šta treba da uradi i ne okleva.
Razne Djoke za sobom ostavljaju pustoš, a Perice uvek ostaju Perice i plaču za onom žabom.
Svaka čast za divan članak, i priliku da neko svoje mišljenje dopišem ispod njega.
Od galeksic, u 7. oktobar 2009 14:10:50
<< Home