Od nekog svog životnog početka i sa nekim redosledom stvari i događaja, treba da krenem i stignem do negde, kako bih rešila tajnu.
Iskreno rečeno, nisam sigurna odakle da počnem. Trebalo je odavno da svane a nije svanjavalo. Mrak se nije dizao, a tama sa maglom bivala je sve neprozirnija. Olupina bi nošena u nepoznatom pravcu lakim strujama. Iako je bura davno prestala,hladnoća je postala nepodnošljiva.
Neko lomi granu?!
Izdrži do jutra.
Evo je u meni,
Nevina,žedna
Još čeka hleba i mleka,
Ispija čaj od nane.
Donesi spokoja bez cilja
I cveće za vazu.
Ne zna da joj duša zebe,pa ne žuri.
Sto puta je vidi i nikad ista.
Počinje da veruje u čuda.
Ima li ljubavi do neba i
Tolikog plamena
Da se nikad ne pretvori u pepeo?
Uvek zrela kao jabuka!
E, moje traganje za vatrom...
Opijena pesmom,ne vinom!
Tvoje su reči vetar
Što mi raznose
Ljubav!!!
Do pre nedelju dana nisam znala.Priznajem, kad sam te videla nisam ni slutila da si slikar i sto je zanimljivo, lepo ti stoji lula. Do sada nisam imala prilike upoznati nekoga ko pusi lulu.Zasto se tako smejete? Imali smo prilike da se vidimo. Niste obratili paznju mlada damo?Mozda je moj osmeh bezobrazan ali, izaziva vas?Priznajem da su putevi sudbine ukrsteni.Sta ja imam od toga?Vi imate sve...Nije istina! Mojim mislima, mojim recima gospodare drugi.Kako to?Jednostavno moze im se.Iz tog razloga mi prija ovaj razgovor sa tobom.Noci si besane,okretanje po krevetu je beskrajno. I da tu trazim da me neko razume?Gluposti sto kazem, ispadnem ludaMozda nisam normalna, ali dokazace se ko je lud. Hajde ovde da stanemo, vodi ka misteriji. Nisi ispricala celi pricu. Jesam, samo niste dobro shvatili ono izmedju redova. Ispovest je laz za greh olaksanja, ona ima vise nacina da vecno zivi njena ambicija, po sebi mudra. Ko je razume. Vestina se stice iskustvom ili rizikom pa i sami znate, i moja senka nije slobodna i ti je sad dodirujes.Greh je, smes li priznati? Naravno da tako nikad niko nije rekao istinu do kraja. Bilo koju emotivnu, polovini svog postojanja . Volim miris jorgovana , ni ta ne zna biljka isto sto i ja slutim, sa uzivanjem sto u sebi verujem ,imagniaciji,vestini precizno pratim specifican egoizam ,vestinu uzdrzanja.Salis li se ?U redu je. Vidimo se, vreme se sali i sve nas vise udaljava.Zasluzili,zakasnili isto je. Stari.
O svemu – ni o čemu. Ne mora se
shvatiti ono što treba da se
shvati. Između znati i ne znati, između
života i smrti,, između dva oblaka, između
zelene, crvene žene, žene i ljubavnice.
Između punog – praznog, toplog-hladnog,
između srećne i tužne, između ravnodušne i
ljubomorne. Naboj ludosti, ludilo hteti-biti
raste u glavi, otvara bol za one koji vole snagom
koju ne poznaju. Božanske ljubavi, zašto su
svi, ili skoro svi nesrećni. Iskoristi dublje
nego što doseže moje iskustvo. Ti si
jedini kome am pokušala da se svidim, i
jedini kome sam se svidela. Božanstvo, hvala
ti. U tebi nisam videla ljubavnika koji se
skida do pola. Želela bih da pišem knjigu
kao što pišem u ovom trenutku, kao što govorim,
da reči iz mene izlaze, da uspomenama tražim
dokaz ljubavi, ili kako da te vratim. Teško je
naterati te na večeru uz muziku, da prespavaš
u mom krevetu, da zavoliš male grudi. Samo od
svega po malo, u meni nešto zavoli. Pripadam
stvarnom životu, ono što ispunjava vreme u
stvari ga uništava. Ko zna koliko mi je dece
bilo suđeno, dal' lik odgovara mom duhu,
možda sam pogrešno ubran cvet.Kom veku pripadam?
Bilo gde, bilo kad, ne možemo ubiti životinje u nama.
Iz tvojih očiju zrači blagost, milovanje božije.
Najlepše stvari činiš tiho. Kad bismo hteli, mogli
da budemo zajedno – kad bismo hteli. mogli bismo
svetim stazama.
Poznanstvo ništa nije promenilo. Uspostavila
sam zvaničnost uz niz jednostavnosti, između dva
jezika, između dve misije. Borio si se iumeđu dve
rastrkane konjice. Ponašanjima zavode jedna drugu.
Zaslepi je minula opasnost! Ulogu glume smestila
sam u bocu. Otupelih čula gledala sam u nju.
Muževni liku, hiljadu žudnji uzdiše za tobom, što
sediš kao na užarenim žicama? Zakopčaj odelo,
izvadi crva iz jabuke, skoči, poljubi me između
dva treptaja. Bili smo tumači, bio je rat, vladao je
strah, govorio je strah, različito između svakog od nas.
Ljubavnik Ledi Četerli, pisac ovih redova, preispituje
tvoje želje, posle toliko vremena. Dodiruješ je nežno.
Za nju to je novi i stari dodir, poznat kao malo
zaboravljen. Svakim dodirom sve više se približavaš
bočnom delu leve dojke. Ne pomera se. Kao da ceo
prostor uzbuđuje. Predmeti za nju imaju druge oblike.
Svetice, tvoje, i niko ničije mesto ne može zauzeti.
Bog se ne sveti iz osvete.
Njegova pravda je strpljiva i nedeljiva za pojedince.
Pesmo, volim ko štonikada nisam volela,
ko što nikada neću voleti.
Zar nisam činila sve da te ostavim,
zar nisi činio sve da zavolim nekoga drugog?
Između svega, sudbini što ne može pobeći
zvezde istim sjajem sijaju.
Neizvesni su Saturn, Uran u kući Venere
između zvezde i zvezdice
isti san sanjamo...
Nije ovo slagalica,
Drvo života,
Uzor vriline,
Dnevnik hronike,
Oštri sused,
Mali pljusak,
Cvet zaborava,
Vitka vrba.
Probudi se
Usnuli leptiru
Nuždom uzbuđen,
Kukavico!
Ostavio si mi rajsku pticu,
Poput strelice, ravno u srce.
U čaši - pola vina,
Buru oćutanih reči...
Predah ti noć,
Stihovi pupoljak.
Gorka, slatka,
Zanesenosti